Страх штедњу држи надохват руке

Милијана Латиновић
Страх штедњу држи надохват руке

БАЊАЛУКА - Да све више грађана Српске чува новац показује податак да је штедња на крају трећег квартала прошле године износила 3,9 милијарди марака, што је за шест одсто више у односу на крај 2020. године, а иако новац држе у банкама, не орочавају га, јер су камате веома ниске.

Показују то подаци из најновијег извјештаја Агенције за банкарство РС, према којем је штедња на крају трећег квартала 2021. била већа за 219 милиона марака. Од укупног износа, орочена штедња грађана чини око 72 одсто и биљежи пад од један одсто, док штедња по виђењу без текућих рачуна грађана чини око 28 процената укупне штедње грађана и већа је за девет процената у односу на крај 2020. године.

- Штедња грађана по виђењу расте, док орочена штедња пада, што може утицати на рочну усклађеност активе и пасиве, на шта банке морају обратити посебну пажњу - наведено је у извјештају Агенције.

Економиста Александар Љубоја појашњава за “Глас Српске” да је први и основни разлог психолошки који показује да усљед великих манипулација на свјетским тржиштима и потреса долази до монополског понашања произвођача којима усљед пандемије недостаје роба.

- То је систем спојених посуда гдје долази до прелијевања поскупљења из једног сектора у други. Сви ти фактори утичу на појаву инфлације и смањује се вриједност новца, а усљед тога имамо дерегулисано финансијско тржиште које у овом моменту обилује новцем који је јако јефтин, а каматна стопа на депозите веома ниска. Људи, усљед страха од тога шта ће се десити, а немају довољно да инвестирају у некретнине и злато, углавном новац остављају у банку, гдје је сигуран, а опет надохват руке у сваком тренутку - рекао је Љубоја.

Истакао је да је дошло до енормног поскупљења трајних материјалних добара, попут аутомобила или станова.

- Конфузија је у читавом свијету и једино логично рјешење је да имате новац надохват руке - рекао је Љубоја и нагласио да вриједност слободног новца пада великом брзином.

Извјештај Агенције за банкарство показује и да су укупни кредити у посматраном периоду износили 5,7 милијарди КМ те да су већи за 173,4 милиона КМ у односу на крај 2020. године. Највеће учешће у укупним кредитима од 48,7 процената и даље имају кредити дати грађанима.

Према подацима из извјештаја кредити грађанима на крају трећег квартала износили су 2,8 милијарди КМ и већи су за седам одсто. Повећање кредита грађанима односи се на кредите за општу потрошњу у износу од 94,3 милиона, стамбене кредите у износу од 58,8 милиона КМ те кредите предузетницима за 14,7 милиона КМ.

Љубоја каже да је раст задужења грађана у протеклом периоду посљедица свега што се дешавало у 2020. години.

- Та година није репер ни за шта, јер ју је обиљежило ванредно стање изазвано пандемијом вируса корона. Сасвим је логично да у сиромашним земљама, каква је наша, потрошачки кредити расту - рекао је Љубоја.

Зарада

Банкарски сектор Српске чини осам банака, са 282 организационе јединице и 2.936 запослених. Према подацима наведеним у извјештају Агенције за банкарство РС, за трећи квартал прошле године све банке су исказале нето добит у укупном износу од 95,8 милиона КМ, што је за 35,8 милиона КМ више у доносу на исти период 2020. године

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана