Школу напуштају због сиромаштва

Према подацима Завода за статистику РС, у школској 2019/20. години средњу школу напустило 157 ђака, а школске 2017/18. године тај број је био скоро дупло већи и износио је 289.

- Међу онима који су напустили средњу школу у школској 2019/20. било је 57 дјевојчица и 100 дјечака, а двије године раније то је учинило 289 тинејџера међу којима је било 105 дјевојчица и 184 дјечака - показало је истраживање Завода.

Да је овај проблем присутан већ годинама потврђују подаци да је и школске 2015/2016. од дипломе средње школе одустало 306 ученика. 

Како је наведено, најчешћи разлог за прекидање школовања јесте лош успјех у школи, затим лични и економски разлози. 

Психолог Јована Џевер истиче да је напуштање школе друштвени проблем на који утичу разни фактори, а не само родне улоге.

- На постигнуће у школи дјеце утиче и мотивисаност, подстицај средине, личне карактеристике и други чиниоци - појашњава Џеверова.

Додаје да тинејџери најчешће напуштају школу кад имају лошији успјех уз који је често присутна незаинтересованост за образовање, али и због изостанка подршке родитеља због њихових финансијских проблема.

Овај проблем је, наглашава, више присутан у руралним срединама.

- Подаци из праксе показују да је напуштање школе присутније код дјеце чији родитељи не сматрају образовање битним, а лоша социоекономска ситуација додатно отежава финансирање школовања - казала је Џеверова, додајући да се у тим случајевима дјеца одлучују да нађу посао како би обезбиједили егзистенцију занемарујући едукацију.

И Александра Петрић из Фондације "Удружене жене" у Бањалуци сматра да је тешка финансијска ситуација многих у Српској основни разлог зашто тинејџери прекидају са средњошколским образовањем.

- Иако подаци показују да више дјечака напушта средњу школу у односу на дјевојчице, сматрам да главни разлог за то лежи у паду животног стандарда. Жене јесу приоритетно усмјерене на породицу, док се од мушкараца очекује да привређују и зарађују за најближе - казала је за "Глас" Петрићева.

Појаснила је да су због све теже финансијске ситуације у земљи многи родитељи под притиском како да осигурају услове за нормално школовање дјеце, што преносе и на најмлађе.

- Зато се средњошколци запошљавају и прије него стекну диплому и напуштају средње образовање које није обавезно, а које је све скупље - истиче Петрићева и додаје да не говори о висини школарина, већ о обезбјеђивању услова за нормално похађање наставе.

Како каже, тинејџерима би требало обезбиједити уџбенике, одјећу, обућу, храну, а цијене свакодневно скачу, нарочито посљедње двије године због пандемије.

- Још ако дјеца имају лош успјех, онда не виде разлог за даље школовање. Морају се борити за живот, а нарочито је то случај са онима који живе у руралним подручјима, па морају дуго да путују до школе, а на имању их чекају додатни послови након наставе - рекла је Петрићева, додајући да се тада чешће одлучују за проналазак посла и помоћ укућанима.

Разлике

Према ријечима психолога Јоване Џевер, од рођења постоје одређене разлике у нервном систему код дјевојчица и дјечака, а посебно долазе до изражаја поласком у школу.

- Дјевојчицама школски систем више одговара у смислу тога да сједе мирно, уче и репродукују научено. Дјечаци су активнији, више воле физичке активности, теже им је само да сједе и упијају информације и онда се већ у том ранијем периоду направе разлике у школском постигнућу - казала је Џеверова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.