Тужилаштво БиХ почело да саслушава лидере опозиције у предмету “Напад на уставни поредак”: На нишану врх Српске
БАЊАЛУКА - На мети Тужилаштва БиХ у истрази о наводном нападу на уставни поредак БиХ налазе се највиши званичници Српске, предсједници свих странака владајуће коалиције те шефови њихових посланичких клубова који су били формални предлагачи информација и закључака са посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске о враћању надлежности одржане 10. децембра ове године.
То је потврдио предсједник СПС-а Горан Селак, који је јуче у својству свједока у овом предмету дао исказ у Тужилаштву БиХ.
Позиви су упућени и лидерима ПДП-а Браниславу Бореновићу и ДНС-а Ненаду Нешићу, као и предсједнику СДС-а Мирку Шаровићу.
Нешић би данас требало у Тужилаштво БиХ, док је Бореновић изјавио да ће сутра дати исказ, исто као и Шаровић.
Према тврдњама извора “Гласа Српске” одлично упућеног у сва дешавања у вези са предметом “Напад на уставни поредак”, крајњи циљ је да се осумњиченима у овом предмету онемогући излазак на изборе.
Извор “Гласа” каже да је задатак Тужилаштва БиХ да по сваку цијену подигне оптужницу против највиших званичника Српске и лидера владајућих странака.
- Послије тога предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец, који слови за човјека од повјерења директора Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Османа Мехмедагића, требало би да потврди оптужнице, чиме почиње кривични поступак. У складу са широким планом, онда би на сцену ступио ЦИК, који би позивајући се на члан 1.13 Изборног закона требало да одбије да овјери пријаву за учешће на изборима свих политичких субјеката против чијих лидера су потврђене оптужнице - тврди наш саговорник.
Он објашњава да члан 1.13 Изборног закона каже да “пријава за учешће на изборима укључује изјаву да ће се политичка странка у својим активностима придржавати Дејтонског мировног споразума”, додајући да би ЦИК оптужницу за кривична дјела против интегритета БиХ третирао као непридржавање Дејтонског споразума.
Бакалар
На питање “Гласа” може ли се лицу против кога се води кривични поступак за кривична дјела против интегритета БиХ из главе 16. Кривичног закона БиХ изрећи мјера забране кандидовања или учешћа на изборима, предсједник ЦИК-а Жељко Бакалар је избјегао директан одговор.
- Све у вези са забраном кандидатуре било којег појединца на изборима је прописано члановима од 1.6, 1.7, 1.7а и 1.8 Изборног закона БиХ - одговорио је Бакалар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
