Парадокс посљедње спорне пресуде Уставног суда БиХ: Српска не може шуме добити ни на поклон

Кнежевић, који није сагласан ни са ранијом пресудом којом се Српској оспорава право власништва над пољопривредним земљиштем, у образложењу свог става је навео да постоје три спорна питања због којих није сагласан са пресудом и због којих је гласао против.

Он је у образложењу подсјетио на своје од раније познате ставове да Уставни суд треба да тумачи, а не да креира одредбе Устава.

- Уз сву опасност поједностављивања, за мене се одлука већине своди на три спорна питања. То су поистовјећивање јавног добра и државне имовине, затим толерисање па чак и наглашавање различитих законских рјешења о истом питању (шумама) и прихватање дискриминишућег статуса Републике Српске у односу на други ентитет и Дистрикт Брчко. И треће је став којим се Уставни суд поставља као надређени Парламенту БиХ, јер надлежност Уставног суда је да у односу на донесене законе оцијени да ли су у складу с Уставом, а не да у ситуацији када закон није донесен налаже Парламенту шта мора или шта не смије бити у закону - навео је Кнежевић.

Он је нагласио да је парадоксалан закључак да Република Српска не може бити титулар шума и шумског земљишта, а сви други могу.

- Могу правна лица, могу физичка лица, може и БиХ, само Република Српска не може. Ради се о сувише озбиљном питању да бих себи допустио банализирање овог става, али се намеће питање: “Шта ако неко правно или физичко лице поклони шуме Републици Српској?” Како ће се то књижити у катастру и да ли смију уопште да књиже у корист Републике Српске, односно да ли нотари смију да сачине такав уговор - пита Кнежевић.

Када се говори о рушењу владавине права и дискриминаторном ставу, наводи он даље, довољно је поновити наводе према којима је Дистрикт Брчко БиХ власник шума и шумског земљишта на свом подручју те федерални пропис који говори да су шуме и шумско земљиште државна имовина чији је власник Федерација БиХ.

- Дакле, имамо неусклађене и супротстављене законске системе, али не због грешке законодавца, већ због реакције Уставног суда који тврдоглаво брани свој став да може да одлучује само на основу поднесеног захтјева за оцјену уставности, а не жели да види да једностраним одлучивањем руши владавину права и уставну равнотежу. Тако се сви ми у Уставном суду клижемо ка непризнавању наших одлука, дајемо за право тврдњама о неправедном поступању - сматра Кнежевић.

Он прецизно објашњава да Уставни суд има врло јасне надлежности и да не смије унапријед да наложи законодавцу како треба да гласи будући закон.

- Ова одлука управо налаже законодавцу шта не смије да буде у будућем закону. Дакле, каже законодавцу да треба донијети закон о државној имовини, а у том закону не смије предвидјети да власник шума и шумског земљишта буде Република Српска. Или каже законодавном тијелу РС да могу донијети само закон којим Српска не може бити титулар својине на шумама и шумском земљишту. До тада - до врло, врло далеке будућности,  ако ће такав закон уопште постојати - у БиХ ће владати правни хаос, различита законска рјешења и све у корист нарушавања владавине права - оцијенио је Кнежевић. Поред њега и судија Миодраг Симовић дао је изјаву о неслагању са одлуком већине.

Аутоплагирање

Златко Кнежевић је навео да није могао не примијетити да се у овој одлуци ради о аутоплагирању.

- На основу раније донесене одлуке заснива се нова одлука, а да ни једна ни друга немају не само чврсто већ уопште уставно упориште, јер не постоји уставна одредба која даје за право таквом одлучењу - сматра Кнежевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.